Rezija: Aleksandar Saša Lukač! “Predstava Hamlet u selu Mrduša Donja“ je tekst koji od vremena kada je napisan 1965.godine, do danas uspešno podbada, izvrgava kritici i ruglu i uznemiruje duhove svih naših prostora. To je prva drama nedavno preminulog klasika Ive Brešana koja je zbog svoje političke beskompromisnosti i oštrine spavala čitavih 6 godina nakon što je napisana, sakrivana po fiokama gde su je brižno pospremale preplašene ruke pozorišnih upravnika.

Ali, šta je s „Mrdušom“ danas? Da li je vreme otupelo njenu oštricu?

Upravo suprotno. Ta groteskna tragikomedija, kako ju je sam autor žanrovski odredio, na žalost i nesreću ovog vremena, a na ponos dramskoj literaturi, bez problema pronalazi put do današnjeg gledaoca. Jer, bez obzira što se klasična Šekspirova dramska priča veštom rukom pisca koji stvara originalno delo smešta u savremeni kontekst onog vremena, njena intertekstualnost i razotkrivanje ljudskih mana vodi je k nama.

Ta priča o oportunistima, lopovima, licemerima skrivenima iza političke frazeologije trenutka razotkriva glupost totalitarističkog režima, ali jednako tako otvara prostor analogiji s našim vremenom demokrature. I prokazuje da promena sistema ne garantuje i promenu mentaliteta. On je ostao isti. Stoga je ova predstava o nama, ona nam pokazuje da su Bukare i danas jednako tako na vlasti, da je sve prepuno poltrona Mačaka, kukavica Pulja, a da je pobuna pojedinca idealistički čin osuđen i od ovog društva na propast.