Зашто одлазимо, последње је питање с краја 20. века које је себи поставио сваки Југословен када је прекорачио границу. Неко гласно, неко шапатом, а неко на дну душе. Иако је свако знао одговор, морао је да се увери да другог пута нема. На тај пут понели смо истину, снове, али и заблуде – неке од њих завршиле су на страницама овог зборника. Зашто сте отишли, прво је и најчешће питање које нам постављају у матици. Навикли смо да не дајемо дуге одговоре и да штура „оправдања“ да смо хтели мирнији и сигурнији живот за своју децу пропратимо смешком. И ћутимо. Ћутимо о својој (не)срећи коју смо понели у нову замљу.

Зашто смо отишли! Када? Како? Где? Размењују се искуства и приче које све нас спајају и воде у период заједничког живота под кровом отаџбине, далеко од отаџбине, био он вредан сећања или заборава.

Понекад се и понегде од лажних новинских вести рађају митови – ни њих се поједини аутори овог зборника не одричу, и зато треба јасно одвојити историју, повест, догађаје од ауторског виђења југословенске прошлости и југословенске трагедије. Право је сваког човека да исприча своју причу. На његовој је савести хоће ли се та прича поклопити са чињеницама о месту, времену и људима. Приређивач, са друге стране, има обавезу да сваком дозволи да исприча своју причу. Тако се најбоље показује не зашто смо отишли, него докле смо отишли, докле смо стигли на путу помирења.